Jučer sam pričao s dječakom od 5 godina koji mi je rekao da ga nešto jako muči.
Rekao mi je da nema curu, a jako bi je htio.
Pitao sam ga kakvu točno curu želi…visoku, nisku, crnu plavu… Rekao je da ne zna.
Onda sam ga pitao: da li možda želiš neku koja je dobra i koja se smije?
Oduševljeno mi je rekao: E to, to mi je najvažnije! I da se igra i da priča sa mnom!
Onda me zabrinuto pitao: A kako da takvu curu nađem?
Ja sam mu otkrio staru tajnu: da bi takvu curu našao, moraš biti isti takav. Moraš biti dobar, smijati se, igrati se i pričati. Onda takva cura nađe tebe.
Dječak je bio sretan i zadovoljno je rekao: Pa to opće nije teško!
Pitam se…
Da li i mi „veliki“ na taj način možemo funkcionirati…i učiniti da ono što želimo pronađe nas jer smo mi u pravom stanju?
